Доста ученика гледа на учење као на задатак који је потребно одрадити, а не као могућност усвајања драгоценог знања. То је у реду, али истраживачи су открили да то како прилазиш проблему значи скоро исто колико и како решаваш тај проблем. Да би паметније учио, потребно је да имаш прави начин размишљања. Сама мотивација и усмереност да се нешто научи повећавају уложен труд у учење што даље резултира успешнијим запамћивањем градива.
Како можеш да побољшаш свој начин размишљања о учењу:
• Размишљај позитивно док учиш и стално се присећај својих вештина и способности.
• Избегавај поражавајућа размишљања. Уместо „У хаосу сам и никада нећу имати довољно времена да научим све за овај тест“, размишљај „Можда не могу да научим колико бих желео, али ако већ радим на томе, сада ћу завршити што више могу.“
• Немој да идеш из крајности у крајност. Уместо „Увек забрљам“, размишљај објективно „Једном нисам урадио нешто како треба, али шта могу да урадим да бих то променио?“
• Немој да упоређујеш себе са другима, зато што ћеш се најчешће лоше осећати у својој кожи.

Многи праве грешку и уче на месту које није баш погодно за концентрацију. Место са доста околних сметњи није добро за учење.
Када учиш у дневној соби на пример, компјутер, телевизор или чланови породице могу бити интересантнији од материјала који треба да пређеш.
Када имаш одговарајуће и стално место за учење, само борављење у њему буди асоцијације на учење и процес припреме за рад траје краће.

Нажалост, када нађу идеално место за учење, људи често понесу и ствари које им нису потребне. На пример, иако се чини идеалним понети компјутер на коме можеш да унесеш белешке на које ћеш се вратити касније, компјутери одвлаче пажњу људима јер поседују бројне функције. Играње игрица, сурфовање и комуницирање путем интернета и одговарање на мејлове одличне су околне сметње које немају никакве везе са учењем. Запитај се да ли ти је стварно потребан компјутер да би записао белешке или можеш то да урадиш на старомодан начин, папиром и хемијском или графитном оловком. Како би се градиво успешно запамтило, потребно му је посветити неподељену пажњу.

Најбитније је да размишљаш о ономе што учиш. Активно тражење решења неког проблема, повезивање различитих појмова и прилажење проблему из различитих углова у већој мери активирају наш мозак и остављају трајније трагове у њему. Стварање што већег броја асоцијација на одређен појам као и налажења већег броја примера такође помаже бољем упамћивању и дужем задржавању градива. Уз већи напор да запамтиш нешто иде и боље учење, што је слично ефекту физичких вежби и тренинга на мишиће.
Када учиш, при првом читању покушај што боље да разумеш текст. У другом читању покушај да раздвојиш најбитније делове лекције и битне појмове које можеш да подвучеш оловком. У свесци можеш записати битне појмове и њихове значајне карактеристике или на који начин су међусобно ти појмови повезани. Организовање материјала који учимо у смислене целине значајно помаже бољем учењу чак и за градиво које се учи напамет.
Постоје и бројне мнемотехнике или технике памћења које ти могу понекад помоћи да запамтиш градиво које је потребно научити напамет. Једно метода је визуелизовање. Ако желиш да запамтиш две речи, авион и купус, онда их замислишу некој интеракцији, на пример, авион надлеће огромну главицу купуса.

Изрека „вежбом до савршенства“, заправо је истинита. Можеш да вежбаш тестирајући се пробном контролном вежбом, квизовима и картама за игре меморије (наравно, у зависности од материјала који учиш и шта ти је заправо доступно).
Неки ученици више воле да пређу одређено градиво са групом другова или другарица. Овакве групе најбоље функционишу када су малобројне (4 – 5 ученика). Различите групе употребљавају различите начине проверавања. Неке групе прелазе поглавља заједно испитивајући се међусобно. Други, пак, воле да упоређују белешке и прелазе материјал тако да не пропусте ниједну критичну тачку. Овакве групе за учење могу бити корисне за многе ученике, али не за све.

Доста ученика третира учење као нешто што се ради у пролазу или када имаш слободног времена. Али ако направиш распоред учења на исти начин као што су ти распоређени часови, постаће мање мучно на дуге стазе. Уместо бубања „у 5 до 12“, бићеш боље припремљен јер ниси одложио учење. Свакодневно учење 30 – 60 минута дневно пре или после наставе је много лакше, а и помаже у памћењу већине материјала.
Оно што је битно јесте редовно учење. Прављење распореда је још битније када је у питању група људи која учи. Ако је само половина чланова посвећена учењу, боље је да нађеш друге чланове који су посвећени колико и ти.

Многи ученици посматрају учење као посао или одређени задатак тако да је природно избегавати учење. Ипак, ако ти награде помажу да повећаш ефикасност свог рада, временом ћеш бити пријатно изненађен променом у ставу.
Награде помажу у расподели времена за учење у изводљиве периоде. Четворосатно учење без паузе нити је могуће нити забавно за већину људи. Једносатно учење после ког узимаш петоминутну паузу да би нешто грицнуо више је могуће а и пријатније. Подели време за учење како теби одговара. Ако мораш да пређеш цело поглавље уџбеника, читај и узимај белешке тако што ћеш поделити поглавље и прелазити једну по једну област. Можда одрадиш само једну област одједном, можда две. Пронађи ритам који ти одговара.
Ако успеш у својим циљевима (и одрадиш две области одједном), награди се. Награда може бити неки дезерт или тридесет минута играња игрица за сваке две области које пређеш. Потребно је наћи малу награду која ти значи и држати се ње, у томе је поента. Постављањем ових граница заправо дисциплинујеш себе што може бити корисно у животу.

Ако проводиш све своје време фокусирајући се само на дружење, игру, играње игрица и слично, видећеш како је лако испасти из колосека. Када си изван колосека, ствари на које се не фокусираш (као што је учење), постају знатно теже. Редовним радом формирају се навике које ће ти у будућности помоћи да лакше излазиш на крај са много већим изазовима у учењу.
Није потребно да проводиш све своје време учећи, неопходно је одвојити време за одмор, пријатеље и породицу, као и хобије који немају везе са школом а у којима уживаш. Такође, важно је одржавати одговоран однос према физичком и менталном здрављу кроз правилну исхрану, редовне вежбе и одмор.

Различити наставници имају другачија очекивања од својих ученика. Добар почетак јесте записивање и слушање онога што наставник предаје на часу, али такође можеш да се распиташ код наставника шта је потребно научити и на који начин.
Концентриши се на предавање на часу. Ако наставник пише нешто на табли, значи да је то битно. Исто тако је битно и оно што причају. Хватај белешке тако да ухватиш само значење и записуј све што се захтева, али немој да се одвојиш потпуно од тога што наставник предаје.
Ако добијеш лошу оцену на контролној вежби или писменом задатку, поразговарај са наставником. Пробај да схватиш шта је пошло наопако да би то спречио следећи пут.

Већина ученика учи само да би добили позитивну оцену и положили предмет. Али учење заправо представља усвајање информација до којих ти је стало. Зато иако идеш на неке часове који немају везе са твојим интересовањима, требало би да у свему тражиш нешто што те интересује.
Док схватиш колико је школовање битно, већ ћеш бити одрасла особа са доста обавеза као што су посао, породица, плаћање рачуна... Тада нећеш имати ни времена ни енергије да се посветиш усвајању нових знања. Зато искористи ово време да научиш доста ствари како би то ценио касније.